Šta je to reciklaža?

reciklaža ima tri osnovna principa (RRR):

 

  • R- reduce -smanjiti
  • R- reuse – ponovo iskoristiti
  • R- recycle – reciklirati.

Reciklaža je proces izdvajanja materijala iz otpada i njegovo pomovno korišćenje u iste ili slične svrhe. Veoma je važno najpre odvojiti otpad prema vrstama otpada. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.

 

U recikliranje spada sve što može ponovo da se iskoristi, a da se ne baci. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav celovit sistem upravljanja otpadom. Neke materije, poput stiropora, nisu biorazgradive i ne mogu se reciklirati ali se umesto njih mogu pronaći ekološke zamene.

Reciklažni simboli

Originalni simbol za reciklažu je dizajnirao 1970. godine Gary Anderson.

 

Simbol inače predstavlja Mobiusovu petlju koja sadrži tri povezane strelice u obliku trougla sa zaobljenim uglovima. Svaka strelica je povratno presavijena i sve tri se nadovezuju jedna na drugu, što uslovno predstavlja ciklus reciklaže.

 

Ovaj simbol nije zaštićen i koristi se na razne načine i u raznim varijacijama, ali generalno se može reći da predstavlja:

 

  • Reciklirajuće - na proizvodima izrađenih od materijala koji se mogu reciklirati, u zavisnosti da li je obezbeđeno njegovo sortiranje prilikom sakupljanja otpadaka.
  • Reciklirano - na proizvodima koji sadrže već reciklirane materijale.

Internacionalni standard za definisanje zahtjeva prema životnoj sredini na proizvodima ili ambalaži je dat u standardu ISO 14021.

 

Dokument sa prikazanim reciklažnim simbolima možete preuzeti ovde.

 

Šta sve može da se reciklira?

Reciklaža je prerada odbačenih materijala, u nove materijale. To čini našu zajednicu i planetu mnogo čistijom, a prirodu i čoveka mnogo zdravijim.

 

Reciklaža predstavlja skup tehničko-tehnoloških operacija za dobijanje regenerata korisne sirovine iz jednog već upotrebljenog materijala.

 

Gotovo sve može da se reciklira: papir, karton, plastika, staklo, aluminijum, bakar, gvožđe, keramika, elektronski i električni otpad....

 

PAPIR

 

Dobija se iz celuloze, sirovine koja je osnovni sastojak drveta. Potrebno je poseći brojna stabla da bi se proizveo papir. Pošto je drvo prirodni resurs potrebno je brinuti o njegovoj količini. Papira ima oko 30% u našem otpadu. Moguće je reciklirati sve vrste novina, kartona, papirnih i kartonskih kesa, papira za pisanje, papira za ambalažu, koja može i do 7 puta da se reciklira.

 

PLASTIKA

 

Dobija se iz nafte, rude koja se nalazi u unutrašnjosti Zemlje. Po sadašnjoj stopi proizvodnje, procenjuje se da će rezerve nafte u svetu nestati za 30-40 godina. Razgradnja različitih proizvoda od plastike traje od 100-1000 godina. Pri spaljivanju četiri plasticne kese potroši se onoliko kiseonika koliko je čoveku potrebno za jedan dan, što nam govori o opasnosti uništavanju i spaljiivanju plastike. Preventivne mere su najbolja rešenja, izbegavanje kupovine i korišćenje plastične ambalaže i kesa.U poslenje vreme su se pojavile posebne vrste plastike koje se mogu reciklirati i takva plastika na sebi ima znak reciklaže. Takvu plastiku treba sakupljati i reciklirati. Ovo prvenstveno važi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića i prehrambene proizvode.

 

STAKLO

 

Dobija se od kvarcnog peska, vode i kreča. U procesu proizvodnje stakla troši se dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina štetnih gasova. Ušteda energije, minimalna zagađenost vazduha i smanjeni kapaciteti potrebni za odlaganje stakla su glavne prednosti reciklaže istog. Reciklaža i korišćenje povratne staklene ambalaže je najbolje ekološko rešenje za ovu vrstu ambalaže.

 

METAL

 

Dobija se preradom odgovarajućih ruda, čime se narušavaju prirodni resursi, zemljišta, livade, brda, planine. Zatim se vrši prečišćavanje ruda u vodi, koja se na taj način zagađuje. Od metala se prave automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za dezodoranse, limenke za osvežavajuća pića i kutije za kreme. Najbolje ekološko rešenje jeste ne kupovati proizvode upakovane u metalnoj ambalaži ili odnositi na reciklažu aparate koje se proizvode od metala.

Šta je to ambalažni otpad?

Ambalažni otpad je svaka ambalaža ili ambalažni materijal koji ne može da se iskoristi u prvobitne svrhe, izuzev otpada nastalog u procesu proizvodnje ambalaže.

 

To je materijal koji se koristi za punjenje, čuvanje, skladištenje, pakovanje i transport raznolike robe.

 

U okviru ambalaže imamo podelu na tri vrste:


  • Primarnu ambalažu što predstavlja najmanju ambalažna jedinicu u kojoj se proizvod prodaje konačnom kupcu.
  • Sekundarnu ambalažu što predstavlja ambalažnu jedinicu koja sadrži više proizvoda u primarnoj ambalaži sa namenom da na prodajnom mestu omogući grupisanje određenog broja jedinica za prodaju.
  • Tercijalnu ambalažu što predstavlja transportnu amblažu namenjenu za bezbedan transport i rukovanje proizvoda u primarnoj ili sekundarnoj ambalaži.

Šta je to opasni otpad?

Opasni otpad je svaki otpad koji sadrži materije koje imaju neko od sledecih svojstava:


  • eksplozivnost,
  • reaktivnost,
  • zapaljivost,
  • nadražljivost,
  • štetnost,
  • toksicnost,
  • infektivnost,
  • kancerogenost,
  • mutagenost,
  • teratogenost,
  • ekotoksicnost,
  • svojstvo oksidiranja,
  • svojstvo nagrizanja i svojstvo otpuštanja otrovnih gasova hemijskom reakcijom ili biološkom razgradnjom.

 

U opasni otpad spadaju i boje, tinta, lepkovi i smole, rastvarači, fotografske hemikalije, pesticidi, bakterije,akumulatori, otpadna ulja za motore, pogonske uređaje i podmazivanje.

 

Opasni otpaci jesu svi otpaci u tečnom ili čvrstom agregatnom stanju koji nastaju obavljanjem delatnosti, a sadrže materije, odnostno hemijske elemente i njihova jedinjenja koje svojim osobinama i hemijskim reakcijama ugrožavaju životnu sredinu, život i zdravlje ljudi.